- Izolacija-jedan od boljih lekova što se laičke medicine tiče.
 - Masovna izolacija ljudstva za vreme ...

Ovoga puta mislim da ću se ipak zadržati na toplotno zvučnoj izolaciji. Da li je uopšte tako nešto  moguće izvesti.

Recimo da zbog loših izolacionih svojstava stanova i kuća, naša zemlja je u vrhu po potrošnji toplote za grejanje. Umetnici bi sigurno imali štošta da kažu o hladnoći i vrućini. A kod nas i danas, iako postoje propisi, velike količine energije gube se zbog neadekvatnog izbora izolacionih materijala.

Izolacioni materijal mora da ima vrhunska svojstva prirodnog, a opet otpornog na mehanička oštećenja. Kuće i stanovi napravljeni pre 1970. godine nemaju skoro nikakvu toplotnu izolaciju, dok je kod onih građenih pre 1980. godine vrlo skromna. Više od 75 odsto zgrada u Srbiji napravljeno je 1980. U tom periodu izgradnje stanova došlo je do znatnog poboljšanja pri izolaciji stanov. Ipak to nije zadovoljavajuće jer taj izolacioni materijal nije adekvatan i ne dugo po ugradnji se gubi tj. procesno nestaje i objekti ostaju neizolovani iako je prilično sredstava utrošeno  za izolaciju. Tada dolazi do naglog skoka potrošnje energije gde smo u vrhu lestvice, isključivo zbog neodgovrnog ili neadekvatnog postavljanja izolacionih elemenata stanova.

Stručnjaci tvrde da bismo što efikasnijom uštedom pojeftinili život, smanjili utrošak energije i emisiju štetnih gasova, moramo povećati količinu ugradnje izolacionih materijala, ali i odabir najefikasnijih. To je tačno, samo da li je takav materijal pronađen ili on postoji ali se pravi ušteda u potrošnji sredstava, koja su namenjena za izolaciju, pri gradnji. To je pitanje i moguća osnova za sve polemike koje ne verujem da se ne vode ali se mala važnost pridaje na njih.

Radmila Pavlović, direktor jednog od naših najstarijih preduzeća za proizvodnju izolacionih materijala „Tarolit” iz Ostružnice kraj Beograda, skreće pažnju na najpažljiviji izbor izolacionih materijala pri gradnji stambenih i radnih objekata. Ona je u ovom poslu više od dve decenije i misli da se često povodimo za najjeftinijom varijantom izolacije, ne razmišljajući dovoljno o energetskoj efikasnosti odabranih materijala i ukupno samog objekta u kojem treba da živimo i radimo.

Posmatrajući na ove činjenice stručnjaka složio bih se i postavio pitanje. Kako su se ljudi grejali pre kad tehnologija nije bila tako napredna i kada su stanovnici naših okruženja bili ne toliko bogati ili bolje rečeno, nisu svi bili podjednako imućni. Mislim da je ovo pitanje na koje se moramo bazirati.

Ma koliko da se nastoji boravak u kući zimi učiniti prijatnim, to i nije tako lako izvodljivo. Pribegava se ulaganju u razne energente ili se kupuje ogrevni materijal, te je logično da je zimi potrošnja sredstava mnogo izraženija. I tadasmo prinuđeni da izlazimo iz doma jer ogrevni materijal moramo pripremiti i uneti u kuću, a sa njim i hladnoću koja sve potroši što se akumuliralo grejanjem prostora. Otvaraju se vrata ostalih prostorija da i tamo dopre toplota i nikad kraja. Obično se spava u hladnom. 

Tada su se dosetili da postave trsku u plafone kuća, a čerpiće u zidove. To i nije bila loša zamisao. Šteta što toga nema danas. Doduše ima, ali se pribegava savremenijim metodama i smanjenju zaposlenih. Trskarstvo je stari zanat koji treba zaboraviti. Sada moram zastati i zapitati se, a verovatno će mi neko odgovoriti:
 - " Da li je sve to tako moralo biti. Zar se ne razmišlja o uštedi energije. Jednostavno, dozvolimo prirodi da odradi svoje, a zahvaljujući njoj nama ostaje više. Nadam se da ste me razumeli."

Dovoljno je da pogledamo stare kuće, koje se ruše da bi se na njihovom mestu izgradile višespratnice. Mnogi na to ni ne obraćaju pažnju, ali ako malo bolje pogledamo, primetićemo da iz svake kuće viri ili na njoj visi trska, negde gušća, negde ređa i sve su međusobno povezane žicom. Da, to je ostvarena zamisao naših predaka koja još traje. Drugim rečima, trsku vreme ne troši. Ona čuva vreme. Ako mi ne verujete probajte sami.