- Izolacija-jedan od boljih lekova što se laičke medicine tiče.
 - Masovna izolacija ljudstva za vreme ...

Ovoga puta mislim da ću se ipak zadržati na toplotno zvučnoj izolaciji. Da li je uopšte tako nešto  moguće izvesti.

Recimo da zbog loših izolacionih svojstava stanova i kuća, naša zemlja je u vrhu po potrošnji toplote za grejanje. Umetnici bi sigurno imali štošta da kažu o hladnoći i vrućini. A kod nas i danas, iako postoje propisi, velike količine energije gube se zbog neadekvatnog izbora izolacionih materijala.

Izolacioni materijal mora da ima vrhunska svojstva prirodnog, a opet otpornog na mehanička oštećenja. Kuće i stanovi napravljeni pre 1970. godine nemaju skoro nikakvu toplotnu izolaciju, dok je kod onih građenih pre 1980. godine vrlo skromna. Više od 75 odsto zgrada u Srbiji napravljeno je 1980. U tom periodu izgradnje stanova došlo je do znatnog poboljšanja pri izolaciji stanov. Ipak to nije zadovoljavajuće jer taj izolacioni materijal nije adekvatan i ne dugo po ugradnji se gubi tj. procesno nestaje i objekti ostaju neizolovani iako je prilično sredstava utrošeno  za izolaciju. Tada dolazi do naglog skoka potrošnje energije gde smo u vrhu lestvice, isključivo zbog neodgovrnog ili neadekvatnog postavljanja izolacionih elemenata stanova.

Stručnjaci tvrde da bismo što efikasnijom uštedom pojeftinili život, smanjili utrošak energije i emisiju štetnih gasova, moramo povećati količinu ugradnje izolacionih materijala, ali i odabir najefikasnijih. To je tačno, samo da li je takav materijal pronađen ili on postoji ali se pravi ušteda u potrošnji sredstava, koja su namenjena za izolaciju, pri gradnji. To je pitanje i moguća osnova za sve polemike koje ne verujem da se ne vode ali se mala važnost pridaje na njih.

Radmila Pavlović, direktor jednog od naših najstarijih preduzeća za proizvodnju izolacionih materijala „Tarolit” iz Ostružnice kraj Beograda, skreće pažnju na najpažljiviji izbor izolacionih materijala pri gradnji stambenih i radnih objekata. Ona je u ovom poslu više od dve decenije i misli da se često povodimo za najjeftinijom varijantom izolacije, ne razmišljajući dovoljno o energetskoj efikasnosti odabranih materijala i ukupno samog objekta u kojem treba da živimo i radimo.

Posmatrajući na ove činjenice stručnjaka složio bih se i postavio pitanje. Kako su se ljudi grejali pre kad tehnologija nije bila tako napredna i kada su stanovnici naših okruženja bili ne toliko bogati ili bolje rečeno, nisu svi bili podjednako imućni. Mislim da je ovo pitanje na koje se moramo bazirati.

Ma koliko da se nastoji boravak u kući zimi učiniti prijatnim, to i nije tako lako izvodljivo. Pribegava se ulaganju u razne energente ili se kupuje ogrevni materijal, te je logično da je zimi potrošnja sredstava mnogo izraženija. I tadasmo prinuđeni da izlazimo iz doma jer ogrevni materijal moramo pripremiti i uneti u kuću, a sa njim i hladnoću koja sve potroši što se akumuliralo grejanjem prostora. Otvaraju se vrata ostalih prostorija da i tamo dopre toplota i nikad kraja. Obično se spava u hladnom. 

Tada su se dosetili da postave trsku u plafone kuća, a čerpiće u zidove. To i nije bila loša zamisao. Šteta što toga nema danas. Doduše ima, ali se pribegava savremenijim metodama i smanjenju zaposlenih. Trskarstvo je stari zanat koji treba zaboraviti. Sada moram zastati i zapitati se, a verovatno će mi neko odgovoriti:
 - " Da li je sve to tako moralo biti. Zar se ne razmišlja o uštedi energije. Jednostavno, dozvolimo prirodi da odradi svoje, a zahvaljujući njoj nama ostaje više. Nadam se da ste me razumeli."

Dovoljno je da pogledamo stare kuće, koje se ruše da bi se na njihovom mestu izgradile višespratnice. Mnogi na to ni ne obraćaju pažnju, ali ako malo bolje pogledamo, primetićemo da iz svake kuće viri ili na njoj visi trska, negde gušća, negde ređa i sve su međusobno povezane žicom. Da, to je ostvarena zamisao naših predaka koja još traje. Drugim rečima, trsku vreme ne troši. Ona čuva vreme. Ako mi ne verujete probajte sami.

Trska je višegodišnja biljka koja raste na vlažnom i močvarnom tlu, na obalama reka, jezera i ribnjaka. U vodi i mulju nalazi se podzemno stablo sa snažnim korenovima. Tanko nadzemno stablo dostiže visinu od 4 metra. Vetru i nepogodama odoleva zahvaljujući čvorovima koji tu i tamo presecaju šuplje, cilindrično stablo. Oko tih čvorova razvijaju se uski, dugi i oštri listovi. Cvetovi su grupisani u metlicu na vrhu stabljike.

Ako vas neko pita gde ima najviše trske u Srbiji, sigurno nećete pogrešiti ako pomenete Vojvodinu. Ipak, malo ko zna da trske ima najviše u okolini sela zvanog Belo Blato. Obična trska ( pharagimites communis) je samonikla biljka koja raste u močvarnim predelima i čije rezerve je gotovo nemoguće iscrpeti. Samo je velika šteta što se takvom energentu, kao što je trska, malo pridaje važnosti i nemilice se uništava na svim područjima osim na pomenutoj lokaciji. Najuočljiviji primer uništavanja je zabeležen na delu auto puta Novi Sad - Subotica, kod tržnog centra i MB pivara. Navodno je sve to bilo neophodnojer se baš na tom mestu gradio putni prelaz za Temerin. Nemilice su uništena veća prostranstva i nikome to nije zasmetalo.

Ptice, žabe i mnogobrojne vrste insekata barsku trsku koriste kao azil i mesto opstanka. Posebnu ornitološku vrednost okoline čini 248 zabeleženih vrsta ptica, od čega su 140 gnezdarice. Ugrožene i retke vrste poput mrke čaplje, male i velike bele čaplje, sive čaplje i ćubastog gnjurca ovde su pronašle utočište.

Široka upotreba ove barske biljke opravdana je činjenicom da je ovaj prirodan materijal odličan izolator, koji zadržava štetna ultravioletna zračenja i predstavlja veliku zaštitu od insekata i glodara. Osušene stabljike trske koristile su se nekada, a danas još nalaze primenu u gradjevinarstvu, tako što se njime prekrivaju krovovi kuća, za pravljenje ograda i slično. U Belom Blatu pričaju da trska u sebi sadrži neku vrstu kiseline koju "ne vole" miševi, pacovi i komarci, kao i da se u hladovini pod trskom najlepše spava. Letnje vrućine u ravnici često su nepodnošljive. Tad toplota prikuje selo, rojevi komaraca vrebaju na svakom koraku, a u travi, grmlju i šumi kriju se kolonije opasnih krpelja. Tada se mora naći nekakav zaklon, utočište od sparine i insekata. Takvo mirno i prijatno mesto nalazi se pod trskom.

Zimi dok sezona "žetve" traje od novembra pa sve do marta, kada su vremenski uslovi veoma neprijatni, pogotovo kada su jake zime, veoma je prijatno boraviti u poljima trske. Primećeno je da trskari tada vrlo rado odlaze u trsku i mnogi od njih trsku seku samo u džemperu ili malo debljoj majici. Zanimljivo je da se trska ne seče red do reda, a red je zamah kose. Seče se svaki drugi red da bi se ostavilo vremena skupljačima i da bi se iskoristila izolaciona moć trske u toku sečenja. Tada se trskari osećaju kao u rano proleće zbog sačuvane toplote u trsci iako u tom periodu priželjkuju da im priroda donese jaku, ledenu zimu.

Kada se bare zalede, mnogo je lakše seći trsku, lakše se prilazi i nema neugodnog, lepljivog blata i ledene vode. Trska se seče kad je zrela za žetvu, kad su joj stabljike suve i krte i kad je krasi zlatnožuta nijansa. Takođe se ne retko seče i zelena trska koja ima svoju dragocenu primenu pri pletenju pojedinih elemenata, tačnije, štukatra.Primetno je sve manje trske u krajevima gde se nekada samo trska nalazila, da su tereni zapušteni i ugušeni. Trska nije dovoljno sečena, a ni paljena, što je preduslov za pravilan rast i razvoj te barske biljke. Ako se trska ne poseče u prvoj godini rasta, polje više ne može da se eksploatiše, obrasta korovom i postaje beskorisno.

S druge strane, seča trske nimalo ne narušava prirodne procese u biosferi i ne izaziva negativne ekološke promene. Naprotiv, ako se trska ne seče redovno, vremenom počinje da truli, pada u vodu, gde prekomerno troši kiseonik, koji je neophodan živom svetu, kako pod vodom, tako i na vodi. Takve bare na kraju ostaju bez kiseonika, isušuju, a organizmi umiru. Na terenima oko Belog Blata ima dosta barske trske, ali sve je manje trskara. Uzrok tome nije mehanizacija koja bi mogla da zameni ljudsku snagu pri sečenju trske.

Stojim i posmatram trsku. Džaba je kosim kad je tako krta. Dovoljno je malo jače je stegnuti i ona je slomljena. Zamisli kako to izgleda kad nemarni kupac počne da je pipa kako bi ustanovio kvalitet. Veoma je interesantno da su ploče od trske veoma čvrste. Ako se polome ili naprsne stablo trske ne menja svoja svojstva.

Pošto mi je to objašnjeno, nakošenu trsku, temperatura -5 celzijusovih, plastim i da bude interesantno, više ne deluje mekano, a dok sve to radim znoj sa mene lije li lije, kao da je letnje doba. Trska se transportuje do radionice gde se upotrebljava za izradu raznih elemenata, a jedan od njih su ploće. Zbog svojih izuzetnih karakteristika najširu primenu nalaze u građevinarstvu kao termička i zvučna izolacija te ih tretiramo kao građevinski elemenat. 

Ploče od trske se izrađuju presovanjem stabljika trske, tako da i nije bitno ako je neka stabljika polomljena ili pukla. Ploče se izrađuju mašinskim presovanjem stabljika trske.  Ovakvi sistemi izolacije pružaju korisnicima niz prednosti, ali i mana koje su bitnije za kvalitet proizvoda. Prednosti su u brzini rada i bezbrižnosti, a mane su u kvalitetu koji je znatno manji, a i svojstva trske kao stabljike su umanjena.

1. presovane ploče su retke
2. čvrstoća ploča je smanjena
3. glodari nesmetano prolaze kroz ploče
4. predmeti i ljudske ruke lako prodiru kroz njih
5. nosivost im je mala
6. stabljike trske su 80% cele, samim tim im je smanjeno svojstvo

Ovo su mali navodi nekvalitetnosti proizvoda presovanog mašinskim putem. Kada se trska presuje ona se potiskuje, ali kada se sila smanji, trska se vraća u prvobitni položaj i njena zbijenost je manja, a samim tim i delotvornost jer tada sve kroz nju prolazi pošto se automatski razredi.

Trščane ploče karakteriše izuzetno mali koeficijent toplotne provodljivosti, što daje odlična izolaciona svojstva, garantujući zaštitu od hladnih zima i vrelih leta. Njihovom ugradnjom postiže se velika ušteda u energiji, kroz smanjenje gubitaka, što se značajno primećuje u vidu redukcije troškova grejanja i klimatizacije. Pored toplote trska je i dobar izolator zvuka, a takođe poseduje izuzetne radiološke, elektromagnetne i druge izolacione osobine. Sposobnost trske da vrši difuziju obezbeđuje da objekat " diše " pa na ovakvim zidovima ne dolazi do stvaranja vlage i buđi usled uparavanja, a istovremeno se stvara povoljna mikroklima objekata.

Da bi to tako i ostalo u zidovima presovane trske ona se pre upotrebe mora isušiti. Dovoljno je snoplje trske posle transporta razvezati i ostaviti delovanju vetra koji je veoma dobar za sušenje i provetravanje trske. Tako osušena trksa se presuje ručno ili telesnom masom na mehaničkim presama. Prednost mehaničkih presa je što ne dozvoljavaju trsci da se vrati u prvobitno stanje jer se šakohvati trske posle presovanja stežu upletenom žicom. Primetno je malo vraćanje u prvobitno stanje trske, ali se već kod sledećeg unosa šakohvata trske ona ponovo presuje i svaki put sve više lomisabija pa i upliće tako da je mala verovatnoća da će biti retka po zapršenom presovanju.I ono malo razređenosti po završenom presovanju se nadoknađuje pres vezirkom koja  silom od 35 tona potiskuje trsku koju tako potisnutu vezujemo kukićenjem na krajevima i onemogućujemo joj da se vrati u prvobitno stanje i razredi.

Najveća prednost u odnosu na druge izolacione materijale je ta što su trščane ploče potpuno prirodan material, ekološki preporučljiv, čijom ugradnjom se izbegavaju neželjeni efekti po zdravlje čoveka i životinja, koji prate upotrebu različtih veštačkih materijala (staklena vuna, azbest…)

Vek trajanja trske zaštićene od vlage i požara praktično je ne ograničen. Otporna je na glodare i veoma je važno da ne menja svoje karakteristike tokom vremena. Drugim rečima, upotrebljivost je ista kao i na dan ugradnje. To znači da nakon 50 ili 100 godina njena izolaciona svojstva nisu umanjena, kao što je slučaj sa nekim materijalima (stiropori..), za koji mogu reći da seveć nakon par godina oseti umanjeno dejstvo.

Sve ovo čini trščane ploče idealnim materijalom za izolaciju kuća stambenih i poslovnih zgrada, farmi, proizvodnih hala ili gradnju šupa, odgajivačnica malih radionica, skladišta za odlaganje nerizične robe i dr.

Osim za izolaciju trščane ploče, zbog svog atraktivnog izgleda i lake montaže, koriste se i za pokrivanje letnjikovaca, bašti kafića i restorana, terasa, lakih krovova, izradu pregradnih zidova, ograda i mnoge druge namene koje se samo poželeti mogu.

 - Trščane ploče se izrađuju u dve standardne dimenzije, i to: 1,5 x 2 m i 1 x 2 m, kao i proizvoljne dimenzije u odnosu na potrebe kupca.
 - Debljine trščanih ploča su 3, 5 i 10 sm, ili po potrebi kupca.

Trska se koristi za :

- izolaciju podkrovlja debljina 10 sm
- izolacija zidova debljina 5 sm
- pokrivanje objekata
- zaštita objekata od vetra ili Sunca (štukater)
- nadkrivanje ulaznih prostora (tende)
- pravljenje suncobrana
- pravljenje arnžmana
- uređenje enterijera
- pravljenje ograda
- ...

Izolacija zidova se izvodi " sendvič zidom " ako je to moguće, a ako ne izolacija se postavlja na već postojeće zidove.
Za izolaciju podova najčešće se koriste trščane ploče debljine 2 ili 3 sm.

Štukatur je je nešto slično vetrobranskoj zaštiti ili bolje rečeno jednoredno trščano pletivo, kod koga se stabljike trske povezuju žicom. Još od starih vremena štukatur se koristio, najviše kao armatura za izradu zemljanih zidova kuća, malterisanje, ograđivanje … Danas je zbog atraktivnog izgleda, funkcionalnosti, jednostavne montaže i niske cene, njegova upotreba mnogo šira.

Napomenuo bih da je veoma privlačna dekoracija štukatrom kada se trska seče zelena. Boja je izuzetno privlačna, a posebno deluje kada malo odstoji jer se ta mutacija boje retko može objasniti. Najinteresantnije je ako se potrefi momenat sazrevanja trske. Ona tada nije zrela, ali nije ni zelena, a boja joj je prekrasna. To najbliže mogu objasniti ako kažem da je zlatno zelena. Ne retko se štukatur lakira jer to omogućava presijavanje sunčevih zraka i stvaranje prekrasnog prizora.

Štukatur ima široku primenu pa se zbog toga i njegova gustina pletenja prilagođava potrebama. Ređi štukatur koristi se kao podloga za malterisanje zidova i tavanica, jer omogućava prijanjanje maltera na ravne površine, sa kojih on inače odpada.

Za prekrivanje staklenika ili nekih drugih površina, gde se izborom razmaka između stabljika trske, propušta onoliko sunca koliko je to potrebno, za dekoraciju, i u mnoge druge svrhe. 

Kod gustog štukatura stabljike su postavljene bez međusobnog razmaka, zbog čega se koristi za zaštitu od sunca (parkirališta, plaže, letnje bašte…), stvarajući prijatnu hladovinu kakvu je nemoguće postići upotrebom cirada i tendi.

Izuzetno ga je korisno koristiti kao dekoraciju na prikaznim krovovima. Kako vremenski uslovi na njih ne deluju momentalno, vremenom, pod dejstvom Sunca i kiše, štukatur samo promeni boju. To je dovoljno da se za godinu ili dve i promeni, ali samo onaj deo koji je direktno izložen navedenim vremenskim uslovima.

Kako se u ovom slučaju štukatur koristi kao spoljna dekoracija, a pošto tende treba da traju duže od njega sigurno tri puta, poslužim se svaki put lukavstvom i ispod njega postavim najlon po površini  na koju se on stavlja. Na taj način spasem sve ploče od trske koje se nalaze ispod njega kao tende, zaštita ili izolacija.

Unutrašnja i spoljašnja dekoracija je takođe jedna od osnovnih namena ovog proizvoda, a osim navedenog koristi se i za izradu zastora, paravana, zaštitu od prašine ili neželjenih pogleda.Izuzetno je značajno pomenuti da su potrebe za dužinom štukatra različite i na osnovu toga se radi po potrebi, a shodno tome se i širina štukatra usklađuje na osnovu želje. Ako je širina štukatra veća od 2 metra i 20 santimetara, izvodljivo je štukatur preklopiti i na taj način se postiže prekrivanje svih površina jer u takvim varijantama izgleda da je sve urađeno iz jednog dela.

Ne retko se štukatur koristi i kao zavesa koja izuzetno lepo izgleda, a iznad svega je korisna jer štiti od jare ili promaje. Uz malo truda se može namestiti da se pomera kao roletna koja je veoma interesantna. To je veoma jednostavno izvesti upotrebom tanjih stabljika trske ili još bolje rečeno, završetaka stabljika trske.

Po završenom pletenju štukatra, bez obzira na dužinu, umotava se u rolnu, oblaže najlonom i sa deklaracijom transportuje.

Sledeća vrlo važna stvar u ponudi izolacije je - tenda - koja će ukoliko objekt nema prirodnu hladovinu biti nužna. Normalno da tendi ima više vrsta - fiksnih ili pokretnih, koje mogu biti vrlo različite. Konzolne, kupolaste, atike, pergole. Ako me pitate šta bi jedan ugostitelj trebao odabrati i čime se pritom voditi, naglasiću da se tenda bira prema nameni, a ne veličini terase. U odnosu na namenu i izrade tendi od trske je različita.
- Važno je znati da li je tenda samo za sunce, za kišu, za jači vetar ili za celu sezonu.

Tenda se izrađuje od platna koje je uglavnom akrilno, " sa UV zaštitom ", kako proizvođači naglašavaju. Da li je to zaista tako. Evidentno je da ni jedno platno nije sposobno da spreči prodor UV zraka, a da ne pominjem ostalo. Naučno je dokazano da je trska radiacioni izolator i zbog toga je najisplativija i najmerodavnije da se postavlja kao zaštita bilo da je u pitanju vremenska ili neka druga nedaća koja nam smeta.

Iz tog razloga Vam preporučujem tende od trske koje se mogu izraditi po Vašoj želji. Naglasio bih da se tenda može poistovetiti sa suncobranom. Ipak postoji znatna razlika. Iako Vas i suncobran može zaštiti od kiše ipak nije namenjen za to. Možda ste se zapitali;

- " Pa ako je tako, zašto bi je stavljao kao tendu?"

Odgovor je jednostavan. Ma koliko da je toplo napolju, dovoljna je tenda, koja može biti različite debljine, od 1 sm do 5 sm, pa da bi znatno ublažila delovanje Sunca, a ako nekim slučajem boravite zimi ispod tende, koja obavezno za te vremenske uslove mora biti debljine 5 sm, biće Vam toplije nego da sedite na otvorenom ako se potrudite i napravite kombinaciju sa štukatrom.

Ono što je ugostiteljima važno jest obratiti pažnju na osnovu na koju će se tende postavljati. Moram naglasiti da iako presovana u ploču, trska nije teška, ali je veoma čvrsta. (ploča od 5sm može izdržati teret 7 osoba). Iako takva, mogu je izdržati plastične cevi ako su dobro postavljene kao osnova. Ipak ću naglasiti da je mnogo lepše ako se odradi nešto slično letnjikovcu koji bi se prilagodio ugostiteljskom prostoru i sa dimenzijama i sa oblikom.

Naglašavam da se u tom momentu stavlja zaštita ploča od trske najlonom, a preko njega, kao na primeru, dolazu štukatur.

U proizvodni program takođe spadaju i fiksni tuneli, ali isključivo na aluminijumu sa bitno drugačijom završnom obradom u poređenju sa fiksnim tendama na metalnim konstrukcijama tendi.

U ponudi je i izrada velikih projekata prema nacrtima arhitekte, a na zahtev klijenta i sve po principu " Vaša zamisao, naša izrada ".

Materijali za tende, u koje spadaju akrilna i PVC platna imaju petogodišnju garanciju proizvođača “Alumil” (Grcka) čemu se i firma pridružuje, tako da kupci dobijaju garanciju na krajnji proizvod.

Tende karakteriše visok kvalitet komponenti od kojih su izrađene, što klijentu pruža dodatnu sigurnost ukoliko se javi potreba za servisiranjem. Osim toga, neki od ovih sistema su usmereni i ka očuvanju Vaše privatnosti, tako da se možete prepustite kompletnom porodičnom uživanju.

Proizvodnja, prodaja, ugradnja i montaža tendi, harmonika vrata i rolo komarnika, koji prate dizajn, udobnost i kvalitet, uzeli su maha usled sve veće potrebe ljudi da zaštite svoje zdravlje, privatnost, ali i da opreme prostor sa stilom.

Dolaskom toplih dana, balkoni i terase postaju sve važniji deo prostora, mesta druženja i opuštanja koja bi, uz estetsku komponentu, morala biti i funkcionalno namještena. Pri tome treba pratiti osnovni stil uređenja interijera, odnosno, da se balkon ili terasa tretiraju kao prirodan i logičan " produžetak " interijera na koji se " naslanjaju " ili su samostalni.